Koje su prednosti i zašto se odlučiti za pasivno hlađenje?
Komfor
Klasični rashladni sistemi (klime), uključujući aktivan vid hlađenja preko toplotne pumpe, isporučuju u objekat vazduh od 3 do 7°C. Ovako ekstremno ohlađen i po pravilu suv vazduh neprirodna je pojava i kod ljudi može izazvati niz tegoba kao što su prehlada, kijavica, malaksalost, glavobolja, itd. Kod ulaska/izlaska iz klimatizovanih prostorija organizam doživljava šok, a dugotrajno izlaganje ovakvim uslovima može imati mnogo ozbiljnije posledice. Sve češće možete sresti ljude koji biraju da umesto pomenutih uslova ipak trpe vrućinu kao „manje zlo” od klasičnog klima uređaja.
Kada se pasivno hlađenje koristi u kombinaciji sa konvektorima (fan-coil uređajima), vazduh koji se u objekat isporučuje je od 17° do 20°C, pri čemu je mnogo manje „isušen” u odnosu na spoljnji. Prostorije postaju mnogo prijatnije za boravak, a pomenuti negativni efekti hlađenja se svode na minimum ili potpuno eliminišu.
Kada se pasivno hlađenje koristi u kombinaciji sa grejnim telima u zidu (zidno grejanje) dobija se još veći komfor: ne postoji bilo kakvo strujanje vazduha, temperatura u prostorijama je prijatna, a rezidenti često nemaju osećaj da se prostorija uopšte hladi, niti mogu osećati bilo kakve tegobe. Pasivno hlađenje preko zidova spada u sam vrh savremene tehnike grejanja hlađenja i klimatizacije (KGH).
Ušteda
Dobro projektovan sistem pasivnog hlađenja može imati stepen iskorišćenja (EER) u opsegu od 10 do 30 pa i više. To znači da uložena električna energija predstavlja recimo 20. deo dobijene „rashladne energije”. Stambeni objekat od više stotina kvadrata se može svakodnevno hladiti tokom cele letnje sezone uz troškove od recimo 1000 din. po sezoni, ili par stotina dinara mesečno. Inicijalni troškovi pri instalaciji ovakvog sistema jesu nešto veći, ali slobodno možemo reći da je njegova kasnija eksploatacija skoro besplatna.
Ekologija
Uzimajući u obzir efikasnost sistema za proizvodnju i transport električne energije i klima uređaja računica kaže da je u proseku potrebno sagoreti uglja energetske vrednosti od 2kWh da bi u objektu potrošača dobili 1kWh rashladne energije. Malo ljudi zna da klima uređaj toplotnu energiju iz objekta samo transportuje napolje, u okolinu objekta, i za taj transport troši dodatnu energiju. Rashlađujući svoj objekat dodatno zagrevamo okolinu, tj. naselje u kom živimo. Količina utrošene energije za jedan objekat i jedan klima uređaj jeste relativno mala, ali kada uzmemo u obzir broj klima uređaja u jednom naseljenom mestu i njihovu ukupnu potrošnju ekološka „šteta” postaje vrlo ozbiljna. Što se više hladimo okolina postaje sve toplija i ulazimo u začarani krug u kome vremenom naše potrebe za energijom konstantno rastu.
Kada koristimo sistem pasivnog hlađenja preko leta višak toplotne energije odvodimo u samo zemljište umesto u okolni vazduh. Tokom zime proces grejanja radi u suprotnom smeru, energiju skladištenu u zemlji tokom leta vraća nazad u objekat. Koristeći zemljište kao „magacin”, jednu istu energiju premeštamo iz objekta, ili u objekat, u zavisnosti od godišnjeg doba, čime se ostvaruje dodatna ušteda energije i produžava vek trajanja celog sistema.
